SUNCE.
Napolju se nalazi dovoljno sunca da ne bih izvršila samoubistvo! Moj život je LEP!
Vidite koliko mi je malo potrebno da budem srećna? Samo da me ujutru probudi sunce i sve mi je ravno! Ne smeta meni ni sneg, samo da ima sunca. Minus pet je, ALI ima SUNCA.
Probudila me je Kate Bush i mogu da jedem. Učila sam psihologiju sinoć, svira "Hello Earth", soba mi je u kršu, ali srediće se. Imam kontorlni iz Nacrtne Geometrije i ne znam ništa, ali bože moj. Život je i dalje lep lep lep.
Sećam se kad sam pre par godina (dve? tri?) u ovo vreme bila na zimovanju - da, ja, na zimovanju - na Zlatiboru. Nisam se sankala iz istog razloga što se ne brčkam na moru (osim činjenice da sam dobila, mrzi me i ne volim xD), ali zato ništa ne zamenjuje osećaj kad te ujutru probudi Sunrise od Norah Jones, kad ideš po suncu i snegu do prodavnice, kad sediš na sunčanoj terasi posmatrajući brata kako se sanka i čitaš "Ja, Klaudije" i kad uveče zasedneš pored vatre.
I kad završiš knjigu.
To je praktično bio prvi i jedini put da sam putovala sa Andrejem bez roditelja, i bilo je predivno. Tad sam počela da slušam Norah i tad sam shvatila da volim Zlatibor.
I tad sam završila knjigu.
Međutim, to su čari putovanja. Nekako pamtimo takve sitnice koje inače ne bi smo. Poseban je osećaj kad odeš, kad promeniš okruženje, kad vidiš, kad je nešto drugačije. Pa marak otišao na 20 km izvan Beograda - uvek je drugačije. To je taj poseban osećaj promene koji ja volim. Osećaj da ti imaš jedan život i onda - nestaneš. Nestaneš iz njega i odeš da ga zameniš nekim drugim. Jer čak i kad ideš sa ljudima koji čini tvoj život - roditeljima ili društvom - ti ne možeš poneti sve ljude sveta i ne možeš, bar ja ne mogu, poneti svoje pređašnje probleme.
Promene, promene, promene. To je ono što me čini srećnom, za šta živim i što me pokreće. Ne umem drugačije.
Zato jedva čekam Petnicu. Šest dana van ovih vde problema, van ljudi koji su ovde, u svom svetu, sa 14 sati psihologije dnevno. Može li život biti lepši trenutno? Za nekog ko četvrtkom uveče u krevetu pred spavanje radi psihologiju, teško.
Da, već mi je potrebno nešto novo. Volim i Beograd i život, pa čak i ove ljude ovde (povremeno), ali mi je potrebna promena. Neću tapkati u mestu. Ako ti to želiš, be my guest. Ja moram da idem.
Već žurim.
Iskreno, u pokretu,
vaša Nja.
0 comments:
Post a Comment