Otkriće godine!

(nakon onog da krek i kokain nisu isto)


Maybelline korektor sa vitaminom E - Affinitone - pomaže bubuljicama.

Radujte se bubuljičavi ljudi širom sveta samnom!

Dan.

Nebo je danas prošarano oblacima.

To je divno. Ne volim kad je čisto nebo.

Čisto nebo je prazno. Dajte ti utisak da nema ničega, a ovako... Ovako ko zna šta se krije iza paperja iznad nas.

Kroz prozor vidim i kako se drveće ljulja. Ima i vetra. Koliko je to divno!

Nekako deluje kao proleće danas. Kao onda kad smo, kao klinke, se šetale po bloku i beskrajnim krugovima, pričajući o svemu što je malo smisla tada. Koliko bih zapravo želela da je opet tako.

Daš mi dan.
Daš mi jedan, ceo, dan, pun oblačaka, sunca, vetra i bez kapljice kiše i ja odjednom ne znam šta ću sa njim.

Šta se zapravo dešava?

10 original albuma na koje bih ponovo pukla pare, da mogu.

bez nekog posebnog reda. toliko već ne mogu.

10. Für Elise
Klara Würtz, ko god ona bila, na klaviru i pesme koje su nekada davno napisali Beetoven, Schumann, Debussy i Tchaikovsky. To je bio prvi original CD koji sam ikad kupila, tačnije dobila. Godinama sam se uspavljivala uz klasiku i nije izlazio iz plejera. Ponekad se uveke osetim tako da ga prosto opet ubacim i slušam. Nosi to neku melahnoliju. Prvi put sam se susrela sa klasikom i odmah sam se zaljubila u Čajkovskog i Betovena, čak i putem samo 2 minua onog poznatog, starog zvuka muzičkih kutija. Für Elise.
Izvojila bih - bila šta od njih dvojice. Zaista.


9. Songs about Jane
Maroon 5 je verujem prva grupa koju sam volela, ako ne računamo Tap 011. A nećemo. Harder to Breath sam čula na youtube-u, kao i gomilu ostalih budućih omiljenih, a onda sam otišla i kupila CD. Neizmerno bolji od prvog i jedan od najboljih omota sa kojima sam se susrela. Nekako je sve savršeno koliko god pop može biti savršen. I dalje obožavam i njih i CD - možda je drugi pokvario malo utisak, ali Jane ostaje Jane.
Izvojila bih - Harder to Breath, Shiver, The Sun, Through with you, Sunday morning i, favorit do dana današnjeg, Secret.
I ask you how hot can it get and as you wipe of beads of sweat slowly you say 'I'm not there yet!'

8. Waking Hour
Vienna Teng i njen magični klavir! Teško je odlučiti se između ovog albuma i Dreaming Through the Noise, ali iako ovaj drugi ima bolji cover i kulji naziv, može li išta nadmašiti prve pesme koje sam čula? Nađena takođe na youtube-u (zahvaljujući istoj Đini koja me je prosvetila sa Maroon 5-om) i posle hiljadu odgledanih FullMetal Alchemist AMV, jednog napravljenog po njenoj pesmi i ilegalno skinutih albuma, bila sam spremna da dam nekih 13 dolara za ovu magiju kad sam je našla u Barns and Noble. Zato što vredi. Takav spoj zvuka se ne čuje često, a reči... eh, te reči. Kad porastem pisaću kao Vienna.
(koja je inače zaslužna za moju nagradu 'politikinog zabavnika')
Izvojila bih - Between, Drough, Lullaby for the sormy night, Unwriten letter #1, Say Uncle, Eric's song, The Tower, Momentum... ah, ma sve.
Too far is next spring and her jubilant shout. So angels, insideis the only way out.

7. Hounds of Love
Kate Bush je postala moj idol zahvaljujući roditeljima koji su mi dali ovaj album kupljen davno, davno u prodavnici carine. Dakle, ne, nisam ga ja lično kupila, ali volela bih da jesam - da li se računa? I ako ne, ne mogu ga propustiti. Jer kao što i ostali fanovi ocenjuju ovo je (skoro) njeno najbolje delo, dragulj alternative, prosto dragulj sam za sebe. Kate i njen glas, kao uvek, neprocenjivi. Nešto što bih svakome preporučila i definitivno najbolje štivo ako želite da počnete da preslušavate Kate.
Izvojila bih - Running up that hill (ko ne bi?), Cloudbusting, And Dream of Sheep, Waking the Witch, Jig of Life, Hello Earth, Morning Fog, a kako ja imam i bonus tracks (haha!), Under the Ivy i My Lagan Love.
Is there so much hate for the ones we love? Tell me, we both matter, don't we?

6. Without you I’m nothing

Placebo je izdao u svojoj karijeri 6 albuma i još gomilu pesama pored. I sve je genijalno. Da, iako poslednji album nije my cup of tea, ne može se poreći da je to ipak Placebo. Iako nikad ne bih mogla da poređam albume po redu preferencije, jedino što znam jeste da bi ovaj bio prvi. Zašto? Pa eto. Savršen je. Savršen nastavak posle prvog albuma koji je dobar, ali se čuje sirov zvuk početka. Savšen nastavak onog što dolazi posle sexa (o čemu peva prvi album) - posledice. Droga, sex, jutro posle, religija, ljubav, opsesija, čežnja, arogancija i samoubistvo. Na ovom albumu svega ima. Da, jeste mračan, i ne, ne možete da na prvo slušanje odmah skapirate sve, ali zato i jeste savršen. Jer to jeste Placebo. Dangerous, mysterious and totally addictive, što Brian sam kaže.
Izvojila bih - Pure morning i Every You Every Me da bi ste počeli. A onda The Crawl, You don't care about us, Allergic (to the thoughts of mother earth), Scared of Girls, My Sweet Prince i, naravno, Without You I'm Nothing jer bez te pesme, ovaj album be bi bio ništa.
I'm unclean, a libertine and every time you vent your spleen I seem to lose the power of speach, your slipping slowly from my reach. You glow me like an evergreen, you never see the lonely me at all.

5. Mer de Noms
A Perfect Circle. Maynard. Billy. I prvi album. Priznajem, nisam ga sama kupila. Kriva sam. Ali samo ga držati u rukama je dovoljno orgazmično.
Hvala ti, Anja. Hvala ti.
Knjiga imena, kako glasi ime kad se prevede, priča gomilu priča u koje morate da se udubite i da znate nešto više od samog imena grupe. Morate da znate da je Maynardova majka bila religiozna iako je pola života bila paralizovana i morate da znate srednje ime njegove verenice. Ali vredi. Svaki sekund koji sam provela dešifrujući korice albuma je zaista vredeo. Jer je ovo alternativni rok za koji, meni, nema zamene. Iako je The Noose moja omiljena pesma, ovo mi jeste omiljeni album. A A Perfect Circle jesu moja omiljena grupa. Baš zbog ovoga.
Izvojila bih - Judith, Magdalena, 3 Libras, Rose, Thinking of You, Breña
Difficult not to feel a little bit disappointed and passed over when I look right through to see you naked but oblivious.

4. Not too late
Norah Jones me je probudila jedno zimsko, zlatiborsko jutro uz Sunrise i, došavši u Beograd, sam otišla da kupim ovaj album. Znate li kakav je to osećaj, buditi se uz njen glas? Kakav je osećaj držati CD u rukama? Sam omot je predivan. A tek pesme...
Mogu da kažu šta hoće, da je ovo najgori album, da to nije Norah, da je dosadan... Ali ja sam ga toliko puta odslušala da mi je čudno da se nije izlizao već. I uvek mu se vratim. Uvek ga ponovo pustim i uvek dobijem inspiraciju. Uvek iznova vidim devojku čiji je ljubavnik otišao u rat, Rosie koja stoji na obali i malu sobicu sa rešetkama na prozorima. Puna slika i njen glas je pravi da ih objasni. Odskače od prva dva albuma, a opet se savršeno uklapa za razliku od četvrtog. Zlatna sredina. Pravi jazzy zvuk za jesenje jutro.
Izvojila bih - Wish I could, Sinkin' Soon, Broken, My dear Country, Be my somebody, Rosie's Lullaby, Not too late.
He's got a broken voice and a twisted smile, guess he's been that way for quite awhile. Got blood on his shoes and mud on his brim - did he do it to himself or was it done to him?

3. O
Damien Rice, za razliku od imena albuma i slike na omotu, nikako nije jednostavan. Njegove pesme su sve osim jednostavne. Iako kad vam neko kaže 'peva uz pratnju gitare' vi pomislite 'Oh, još jedan?', Damien nije još jedan. One je Damien. Što sam vam već mali milion puta pre rekla.
Ali nije na odmet ponoviti.
Opet, Gray Room i Dogs jesu na drugom albumu, ali O je potpun. Onako, teče. Sav melanholičan i tužnjikav, ne ne mogu reći da ga stalno vrtim, jer ne mogu. Toliko emocija ima da ne umem uvek da ih podnesem. Ali kad mogu, to je jedino što može da mi pomogne. Rasplakaću se verovatno i zadubiti u misli, ali ni jednu pesmu neću preskočiti. Jer svaka je svoja, tužna i posebna, a Damien i Lisa jedini svojim glasovima mogu da ih opišu onako, kako valja. Naziv O mogu da protumačim na svoj način - album čini krug, ciklus, kraj i početak.
Izvojila bih - sve. Od Delicate pa do Eskimo i dela na finskom, sve. Mada, eto, posebno ću reći Cannonball. Samo za moju dušu.
Amie, come sit on my wall and read me the story of O.

2. Sea Saw
Lisa Hannigan se posle saradnje, veze i svadje sa Damienom odvojila. She quit smoking and she quit me, kaže Damien. Ali nije sa strane ostavila fantastičnu muziku. Ne, ponela je od Damiena neke od onih najboljih delova, a ostale je, kao i omot za ploču, istkala. I zaista, muziku ko da je šila koncem i iglom, kao da je nizala perlice i igrala se slažući boje i dugmiće, napravivši tako prelep, tako savršen pačvork da je milina gledati ga - odnosno, slušati. Prost kao dečija igra, a komplikovan kao Damien, Lisa sa svojim irskim akcentom, divnim glasom i prelepim tekstovima priča priče o moru, ljudima, sreći i suzama. Ni najbolji krojači ne bi sašili ono što je Lisa ovde uspela.
Slušate na moru. Dajte mu još jednu, četvrtu dimenziju. Znaćete o čemu pričam
Izvojila bih - An Ocean and The Rock, Sea Song, Splishy Splashy, I Don't know, Courting Blues, Pistashio, Lille i, najlepša perla, Teeth.
Put me back in the bottle where the sea meets the sun when the bones and their rattle don't mean anything to no-one.

1. Aerial
Kate Bush, dame i gospodo. Kate Bush opet. Kate Bush i meni njen omiljeni album sačinjen od sve strane - Sea of Honey i Sky of Honey. A cover je kao slika naboljeg slikara.
Dva posebna albuma i dve posebne priče. Ali negde, nebo i more se spoje u jedno i daju taj prelepi, božanski odsjaj kad sunce dotakne vodu. Tako je i ovde, Kate napravila savršen sklop neba i zemlje i napravila nešto što ne samo ona već, ubeđena sam, niko nikada nije. Vazdušnu liniju. Aerial.
Ova muzika kao da, kao vetar, duva, ide, teče, udara i razbaruši ti kosu.
Kratke priče o Elvisu, Jovanki Orleanki, njenom sinu Bertiju, veš mašini (!!!) i njenoj majci ćete naći sa leve strane kad otvorite disk - Sea of Honey.
Ono što mene svaki put iznova zadivi je Sky of Honey, sa desne strane. Cvrkut prica, malo melodije, par glasova, hor i opis dana. Opis ljudi, opis slikara, opis sunca i meseca i mora i nas. Jednostavnost dana pretočena u CD na kome se vidi sva magija svega toga. I eto, želim, da sam tu na plaži, na brdu, pod mesecom, pod suncem, na krovu, gde god da su sve pesme i doživim ih baš kao što ih je Kate. Cvrkut ptica nikad nije bio tako genijalan i tako magičan.
Ta žena čak i ptice pretvara u instrumente i magiju.
Ne bih izvojila ništa. Jer morate prosto čuti sve.
Mommy.
Daddy.
The day is full of birds.
Sounds like they are saying the words.

Ipak...

Nemam šta da vam napišem ovde više.

Ne, pogrešno sam se izrazila.

Ne želim da vam napišem.

Kažu da moram da se otvorim, ali ja zaista, iskreno ne vidim svrhu da ti dajem luk i strelu da me ubiješ, a da ja ništa neću dobti iz toga. Nije mi lakše. I što bi mi bilo kad znam da ćeš da slegneš ramenima, okreneš se i odeš. Kao što se već dešavalo, sećaš se?

Nemam razloga da pričam.

Kažu da ono što nas ne uništi učini nas jačim. Ja ću samo da se sarkastično nasmejem i kaežm "ili ipak ne."

Ono što nas ne uništi ostavi duboku, inficiranu ranu koja večno boli, zbog koje ne možemo da spavamo, prevrćemo se u krevetu i jako nas je sramota da je pokažemo jer je jako gnojava i ružna.