Baš ono raspoloženje. Raspoloženje za džinovske šoljice čaja.

U tom sam raspoloženju

savršeno baš u tom raspoloženju.

Srediću sobu i obući spavaćicu. Baš onu plavu, tanku koja mi spada sa ramena. Uzeću veliku činiju trešanja i neće me biti briga koliko me stomak boli.

Trešnje su fine. Pretpostavljam da nisu lek za dosadno popodne,

hiljade pitanja,

ljude koji te zbunjuju,

osećanja,

glupost

ili nedostatak mora

ali verujem da su dovoljno dobre.

I onda ću pustiti film. Uptown girls.

Onaj uz koji se uvek rasplačem, tresem, zarozam, koji me uvek izbedači i posle kog uvek želim da se vozim u džinovskim šoljicama za kafu.

Nekako se, eto, baš tako osećam.

But I feel like I am still there... spinning 'round and 'round and 'round... and the ride won't stop...