Bože, pa zar zaista nema ljudi subotom u pola 8 na msnu? Zar zaista sam ja jedina koja je orna i čila došla i sela za komp jer nema šta drugo da radi?
Da, pretpostavljam da jesam.
Tako.
Ruke su mi izgorele kao i deklote i tabani me bole od platformi i kamenja Zemunskih ulica. Moja minđuša nema šrafić i gladna sam, a opet ne mogu da jedem. Imam onaj jutarnji ukus ustima i jedino sam ja budna u rasponu od, pa recimo, 80 kilometara (ili pak do najbliže pijace), ali nije li to sjajno?
I ne onom "ja nemam tatu" fazonu.
To je zaista sjajno.
I martini i apsint i poker i groblje i rosa i Gardoš i grof Kako-god-da-smo-ga-nazvale i čišćenje "tetovaža". I ceo dan pre, ada i Mika i poslednji dan škole i ono što će tek doći - Havana i pokazivanje Beograda i neki reconnecting sa Amerikom.
I zaboga, RASPUST.
Toliko me čeka ovog leta.
Na primer, da shvatim zašto kašljem kad čistim levo uvo.
Iskreno,
-Nja
0 comments:
Post a Comment