Mrzim da kukam. Imam 17 godina i napolju je sunce, a ja sedim ovde i kukam bez želje da se pomerim. Sad kad bih poželela nešto to bi bilo da mi više ne bude ništa - da me ne bole glava, stomak ili zubi, da ne osećam blagu temperaturu, da ne kašljem, da nisam izgržena svuda po telu, da nema čudne ospice ili podlive i da jednostavno budem odmorna i željna da izađem.
Vučem i dalje džak. Postajem nervoznija svakim korakom i prestajem da vidim dobre stvari. Samo se nerviram, a onda me to još više nervira. Jer u suštini nemam razloga.
I ne ide mi se tamo. Šest sati bačenih ni za šta - zašto? Zbog opravdanih časova. Da, zaboravila sam, ja mora da sam problematično dete koje beži iz škole, nema ocene... Ooops. Pa nisam. Ja imam sve ocene zaključene i ne pamtim kad sam pobegla.
Čemu onda sve ovo?
Ima želju da se povučem par dana. Navučem šalone (dobro de, venecijanere. ali šaloni zvuče jako kulje), isključim mobilni, isključim telefon, istakenm internet i pustim Housea. I ne javljam se nikome, ne gledam nikoga, samo traćim svoj život i iskašljavam pluća dok mi ne dosadi.
Odoh da jedem. Možda ću biti manje nervozna i makar malo manje smlaćena.
Damn.
Pray for me child, even a smile would do for now.
'Cause
i'm all alone again...
Crawling back home again...
Stuck by the phone
again
-Nja.
2 comments:
Pa Anja, kakav je ovo način?! Juče bila na Kleptonu, a sad tako... Pa to nije u redu. :P
Šalim se, ajd samo napred, ali zovi me kad budeš imala sesiju iskašljavanja pluća. :D
Damn, prochitala 'gay room'.
Prichaj mi neshto.
primorana sam da manijakalno uchim italijanski i razbijem test jer su ovi iz kulturnog centra naprasno doneli odluku da ne mozhe da se polazhe test ako se izostane vishe od pet puta.Profesorka se nekako izborila da radimo testove sa pravom upisivanja sledeceg kursa. Da ne spominjem nacrtnu i praksu. A sve shto zhelim je da ceo vikend provedem u nekom hladu u parku...
Post a Comment