Molly smiles.

Boli me stomak i grči mi se i jedva se pomeram od sladoleda i prevelike količine trešanja. Muka mi je i otečena sam od plača zbog filma.

Zajedno smo ga gledali. Andrej i ja. I svideo mu se.

Opet sam plakala na istim mestima. Kad Molly priča o ocu, kad Ray priča sa ocem, kad joj otac umre, kad su na džinovskim šoljicama, kad počnu da se tuku, kad Molly kupi stan i, onaj najlepši tren, kad Neil izađe i otpeva "Molly Smiles".

Ne mogu da se ne rasplačem.
Dečiji je film.
Ali ne mogu jednostavno.

I znam zašto.

Ja jesam Molly.

You were right, Ray, I am scared. But you're scared too. You're scared as I am and I thought that maybe if we could go together...