Život me nekako podseća na železničku stanicu. Ljudi dolaze i odlaze, žure ili se šećkaju, svih staleža i uzrasta, sve ide i teče. Volim ga takvog, nepredvidljivog, a opet istog.
Imam želje za ovu Novu godinu. Imam puno želja i pokušaću da ih stvaim na listu. Ne "top 1o". Ne, zapravo. "Top 6".
Želim...1. Da mi ne bude dosadno. Da uvek se nešto dešava ili ako mi se ne dešava da uživam u tome. Osećaj dosade me tupi. Želim da ne postoji ove godine.
2. Da uspem u onome što sam zamislila - da prestanem da patim od "Evgenije Onjegin" sindroma da mi stvari često dosade. Želim da postoji, pored pisanja, još par stvari, ili pak ljudi, za koje istinski živim.
3. Da probam. Da rizikujem. Carpe diem. Volim da budem nepredvidljiva, a neka zabranjena ili zlobna stvar ponekad je tako... kinky.
4. Da se ne napijem. Nikad više. Ne volim da ne znam da se kontorlišem u volela bih a ne budem toliko glupa - ne zato što smatram pijane ljude glupima, nikako, svako ima svoj život - već zato što do sad kad sam pila i napila se bilo je iz čiste dosade, da mi se ni nije pilo. I to je najgore od svega - činjenica da radiš nešto što ne želiš. A ja to nikad nisam poželela.
5. Da znam. Da naučim. Vreme za učenje, budimo realni, nestaje. A ima toliko toga tamo u svetu zanimljivog, toliko da se zna, toliko da se voli. I želim da dam svemu tome priliku.
6. I poslednje, ali nekako i najvažnije - da budem živa i zdrava kao i ljudi oko mene. Zdravlje je, uz unutrašnju sreću iliti ispunjenost, zaista najvažnije. I zato to želim sebi i drugima. Svima koje volim -a i onima koji su malo niže na toj lestvici.
I eto. I to da uradim. Nije da imam utisak Nove godine, preporoda ili slično, ali možda stvari počnu da se dešavaju. Jer mi je dosadno. Strašno dosadno.
Vraćam se sedenju ovde, prepravljanju knjige, chatovanju na msnu, odvikavanju od facebooka i konstantnom replayovanju "Lonely Soldier" od Damien Rice-a sa Lisom Hannigan i Christy Mooreom.
Toliko.
Srećna Nova godina. I da se, eto, i vama ispune ove moje želje.
Iskreno vaša,
-Nja.
2 comments:
verovala il' ne... da sam igde zapisala svoju STVARNU listu, a ne one gluposti po 43things.com, izgledala bi ovako (sem sestice, i obrazlozenja za 4, al' ajde xP). Ali nebitno. Mislim da se to vidi iz stvari koje radimo - ja recimo samo zelim da me zabarakidiraju u onu biblioteku u Bechu i ostave me tamo da ucim, samo ucim deset godina. Samo zelim da prokleto *znam*. Proslo je godinu dana otkako sam se poslednji put osetila pametnom.
Cenim da ovo barem moze da uspe... Ali mislim da ni ja ni ti nismo bas romanticarski junaci u camotinji. Vise smo nalik Sherlock Holmesu xD si citala?
ooo da da da. ja tako prokleto UZHIVAM ucheci psihologiju na svoju ruku i ne zhelim da vishe ikad izgubim nit za uchenje. ti si zaparvo jedna od retkih koja razume ovu moju opsesiju znanjem :D
ah, nisam chitala sherlocka, a planirala sam, i to jako dugo. to je jedna od onih knjiga, uz 1oo godina samoce, lolitu i gospodara prstenova koju MORAM da prochitam, ali nikako da dodju na red misteriozno T_T
romantizam ima trenutke divnoga, ali damn viktorijansko doba i budjenje bluda <3
;)
Post a Comment