Dva bloga u isti dan. Bravo, Anja, jako smisleno. -.-

U još jednu nuspojavu današnjeg društva spada gubljenje vremena. Dan je zapravo dug kad bi smo znali da ga iskoristimo. Živi se brzo, ali besmisleno.




Verujem da je i vama jako čudno koj' moj ja sedim subotom uveče u kući i pišem blog, slušam Reginu Spektor (Hotel Sooong. <3 prosto poželiš da postaneš kurva) i instaliram online igrice pored knjige iz sociologije. Oh, imene čudi. Nisam depresivna, samo me mrzi. Ljudima koji me puni nade zovi svaki dan sam jednostavno rekla da se vidimo na proleće. Izaćiću sutra da se vidim s' KDPovcima i to je dosta od mene za ovu nedelju. Nemam snage da oblačim dva para helanki , tražim čarape koje nisu debele, a opet jesu (jer se debele čuvaju za Petnicu), kapu, šal, nepostojeće rukavice i da se uputim u skejterkama (zvanim Eddie i Twiggy) po snegu koji se topi da bi me verovatno usput sačekao još koji sneg. Fuj. Prosto FUJ.

Jasno vam je da mi je dosta zime. Verovatno je i vama dosta da slušate mene kako mi je dosta zime. Verujem, čvrstooo verujem da će brzo proleće.

Ali kurac. Da se tako izrazim.

Regina peva pesmu Eet jednu neverovatno divnu i zabavnu pesmicu. Odslušajte je. Random.

Dan sam provela sama. I prijalo mi je, mada jesam uhvatila sebe kako se u jednom trenu vrtim po centru sobe gledajući oko sebe sa hiljadu stvari koje mogu da uradim ali neću. Počeću svakodnevno sbei da deaktiviram facebook i da aktiviram tek uveče na pola sata. Neću se kačiti na MSN. Neću pričati pola dana fixnim. (doduše, danas nisam, ali šta mi vredi)

Štaviše, ne znam ŠTA sam danas radila. Prepisala sam sociologiju. Bila na faceu. Pisala blog. Opet pisala blog. Jela. Sredila krevet., Bila kod ORLa. Paradajza mi. Dan je PROLETEO.

Kukam stalno kao mi treba vreme, još vremena, JOŠ vremena, ali istina je da bih nekim danima imala sasvim dovoljno vremena da ga jednostavno ne bacam. Dva dana nisam odgledala Rome jer me mrzi da uključim Windows player. A šta sam radila dva dana? Ništa.

Oficijalno priznajem da sam jedna lenština.

Realno,bacamo svoje živote. A na šta to? Na facebook? Budite iskreni dragi prijatelji pa recite kad ste seli poslednji put i naučili nešto za svoju dušu? Kad ste rekli "Danas neću sesti za kompjuter već ću ceo dan čitati stare knjige/praviti ogrlice/crtati/prerediti celu sobu/sašiti nešto/itd"? Divim se vama koji možete.

Moram postići samokontrolu. Kreativnost se gubi i jedino ga gajim preko ovog bloga. Zato ga i volim, jer jedino ovde mogu da budem donekle kreativna. Opet, nije kad da prerađujem svoju knjigu preko ovog.

Da, priznajem. Nemam život. I da, moram da ga uspostavim. Odmah -,-

Počnimo s time što ću sad isključiti ovo čudo, kao i sve ostale sajtove, izlogovati se sa msna i otići da odgledam Rome. Hej, nije previše kreativno ali moram od neček početi!



Iskreno, zgubidanski, vaša
Nja.