Priča o groblju.

Krug života. Tako jeziv i tako veličanstven. I istorija iza svega toga, ta predivna nauka koja nas uči, plaši i zadivljuje, svakim svojim trenom. Ne može istorija da vam bude dosadna. Može samo način na koji je shvatate. Ja, zato, imam svoje.



Prolazeći pored zatvorene kapije groblja osetila sam jak miris sveća, tako specifičan groblju. Čudno, pomislih, obično ga ne osećam. Ali istinu za volju, ja volim taj miris. Realno gledano, volim i groblja.

Nisam morbidna, nisam pripadnik sekte, nisam fanatična metalka koja prinosi žrtve sotoni, jednostavno volim istoriju. A cela istorija jednog naroda se nalazi na groblju. I kad bi svaki od tih grobova progovorio - sem činjenice da bi se ljudi usrali - imali bi smo sto godina na dlanu i toliko toga novog i neverovatnog da čujemo. I kad prolazim između hladnih, sivih ploča zamišljam ljude, kako su živeli, šta su mislili, koje su bile njihove želje, koji strahovi. Svaka ploča je priča za sebe.

I nekako je taj sveti mir koji ne sme da se poremeti, koji te tera da ćutiš i šapućeš, da sagneš glavu, čak i - ovo iz usta ateiste, ili bar agnostika - se prekrstiš.

Priče su učinile groblja onim što su danas - tabu temu, "opasna" mesta, strašna i jeziva, nepogodna za ljusko stopalo. Neće mrtvi nigde, horor filmovi su izmišljeni. Smrt je samo još jedan korak, ništa što moramo da zaobilazimo da nas ne bi možda zarazilo.

Ne, ne kažem da se i ja ne plašim. Čovek sam, plašim se nepoznatog. Verujem da postoji nešto više, da je nemoguće da smo mi mašine koje sve mehanički obavljaju, čak i plaču mehanički i da postoji duša koja je kod svakog druge nijanske i protkana drugim šarama - ali i dalje ne mogu sto posto da kažem da želim da odem da proverim kako je to.

Ali se trudim da se groblja ne plašim. Katakombe su me prodrmale sa mišljenju "Ovde su nekad bile generacije i generacije istoriej". Grobnice su me zapanjile svojim kultom mrtvih i prosto osećajem istorije. Groblja treba da nas nauče nečemu i da ih poštujemo.

Ne trebate se plašiti mrtvih ljudi. Živi su oni koji mene plaše.

Iskreno vaša,
-Nja.